03
maj
Voće i povrće

Najbitnija odlika svežeg voća i povrća jeste ta što su bogati vitaminima i mineralima koji su dobri za naš organizam.

Ne sadrži svo voće i povrće baš sve vitamine i minerale, u nekim ima samo više ili manje. Takav je, na primer, vitamin C koga ima u gotovo svom voću, ali najviše u citrusnom kakve su narandže, limun i grejpfrut, ili u zelenom povrću od zelene paprike, spanaća, pa sve do brokolija.

Pored vitamina C, nutrijenti koji doprinose zdravom i jakom organizmu su i vitamin E, magnezijum, gvožđe, kalijum, cink i folna kiselina. Njih redom ima u bananama, avokadu, boraniji, ali i borovnici, malini, kupini i jagodi.

Svi oni zajedno doprinose jakom imunitetu što u praksi znači organizam bez prehlade i gripa. Onda kada telo služi jak imunitet, Vi ćete imati više energije za druge zadatke, a samim tim će se poboljšati i drugi aspekti Vašeg života.

Ukratko smo videli zašto su voće i povrće bitni, a sada da vidimo šta je to što vreba iza ugla ukoliko ne unosimo iste:

Imaćete problema sa varenjem

Ako ne jedete voće i povrće, bićete skloni problemima sa varenjem, kao što su na primer konstipacija i hemoroidi. Voće i povrće sadrže celulozu koja potpomaže varenje, olakšava rad i pražnjenje creva. Osim toga, bogati su i vlaknima, koja stimulišu pokrete creva i smanjujući rizik od pojave proširenih vena u rektalnoj regiji.

Ugojićete se

Ako ne jedete voće i povrće, verovatno se "zatrpavate" hranom koja ima mnogo mnogo više kalorija… Studija koju su radili naučnici sa Koledža medicine Albert Ajnštajn pokazala je da je nedovoljno konzumiranje voća i povrća nedvosmisleno povezano sa prekomernom telesnom težinom i problemom kontrole porcija, što kao rezultat ima veliki broj gojaznih i morbidno gojaznih odraslih osoba u grupi koja generalno ne jede voće i povrće.

Voće i povrće imaju malo kalorija, tako da možete da jedete količinski više i da budete siti, a da ne premašite preporučeni dnevni kalorijski unos.

Povećava se rizik od dijabetesa

Veća telesna težina znači i viši rizik od dijabetesa (pogledati pasus iznad). Osim toga studije su pokazale da konzumiranje zelenog lisnatog povrća i voća snižava rizik od dijabetesa tipa dva. A ako već imate dijabetes, to što izbegavate voće i povrće samo će vam pogoršati stanje.

Tamnozeleno lisnato povrće, brokoli, karfiol, paradajz, plavi patlidžan pomažu u održavanju nivoa šećera u krvi u zdravim granicama.

Smeši vam se i visok pritisak

Ishrana u kojoj preovladavaju namirnice bogate natrijumom i u kojoj voće i povrće nisu zastupljeni u dovoljnoj meri povećava rizik od povišenog krvnog pritiska. Studije su dokazale da ishrana bogata voćem i povrćem može čak i da snizi krvni pritisak kod osoba koje već imaju dijagnostikovanu hipertenziju. Ako jedete voće i povrće koje je bogato kalijumom, kalcijumom i magnezijumom, a sadrži vrlo malo natrijuma, vi neutrališete velike količine natrijuma koje unosite drugom, pre svega prerađenom hranom, regulišući tako krvni pritisak na prirodan način.

Raste rizik od kardiovaskularnih bolesti

Delimično i zbog ovog efekta na krvni pritisak, velike količine voća i povrća u ishrani umanjuju rizik od infarkta i moždanog udara. Osobe koje jedu manje od jedne i po porcije voća i povrća dnevno imaju za 30 odsto viši rizik da dožive moždani ili srčani udar od onih koje jedu osam porcija voća i povrća u toku dana, pokazala su istraživanja sprovedena na Harvardu, prenosi Reader's Digest.